Ljuljaj me nežno

Fata i Mujo se bude usred olujne noći, u tri ujutru. Neko jako lupa na njihova vrata. Mujo otvara vrata, a pred njim stoji pijanac, pijan k’o zemlja, jedva stoji na nogama. Pijanac moli Muju da izađe da ga malo pogura.
- Nema teorije, tri je ujutru, čoveče! – i zalupi mu Mujo vrata pred nosom.
- Ko je bio? – pita Fata.
- Ma neki pijanac, traži da ga poguram. – odgovori Mujo.
- Jesi li mu pomogao? – opet pita Fata.
- Nisam lud, tri je ujutru i napolju lije k’o iz kabla!
- Sram te bilo. – drekne Fata.
- Sećaš se, kad smo se pre dva meseca vraćali od Sulje, kad su ti kola crkla po onoj kišurini, da se ona dvojica momaka nisu zaustavili da te poguraju, nikad se ne bi odande izvukli.
Mujo se malo postidi, i na kraju se obuče, izađe napolje do ulice i prodere se kroz mrak i kišu:
- Halo, jesi li još tu?
- Jesam. – dere se pijanac.
- Treba li te još pogurati? – pita Mujo u mrak.
- Treba, hvala lepo! – kaže pijanac.
- A gde si? – pita opet Mujo.
- Evo me na ljuljaški!