Dopratio mladić Mujinu ćerku do zgrade i stali pred vrata da još malo prodivane...

Dopratio mladić Mujinu ćerku do zgrade i stali pred vrata da još malo prodivane. Stoje oni tako i mladić se nasloni na zgradu, pa reče:
• ‘Ajde ga malo popuši, stare ti…
• Š'a ti je, jes' normalan, more neko naić' – kaže cura.
• Ma, brzo ćemo. Znam ja da i ti voliš da ga malo popušiš!
• Ma, volim. Nego, naić' će neko od komšija pa će vidit pa reć' babi. Bruka!
• Ma, jooj. Haj' stare ti, očas ću, za sekundu… – opet će on.
• Ma, nemoj! Rekla sam ti da neću sada – ne da se cura.
U tom se otvaraju vrata od zgrade i Mujina mlađa ćerka, sva raščupana, u spavaćici kaže:
• Rek'o je babo – ja l' da mu ga ti popušiš, ja l' da mu ga ja popušim, ja l' mati da dođe da mu ga popuši, samo nek' skine više ruku s interfona.