U jednoj duševnoj bolnic

U jednoj duševnoj bolnici bio je običaj da svakoga meseca konzilijum lekara utvrđuje mentalno zdravlje bolesnika. Postavljali su bolesnicima samo jedno pitanje: "Ĺ ta bi uradili ako ih danas otpuste iz bolnice"? Dobijali su tako poražavajuće odgovore, sem jednog interesantnog odgovora, od jednog momka koji kaže da bi napravio praćku i porazbijao sve prozore na prokletoj bolnici. Posle mesec dana, opet konzilijum, isto pitanje i svakojaki odgovori koji nisu zadovoljavali kriterijume. Onaj momak bi opet napravio praćku. I sve je to trajalo mesecima. Posle osam meseci, ponovo konzilijum, isto pitanje, ludački odgovori, sem momka sa praćkom, koji reče:

●Ako me danas pustite kući, odmah ću otići da potražim svoje drugare i zamolim za pomoć dok se ne snađem. Iznajmiću stan, zaposliću se, počeću normalno da živim.

Doktori zinuli od iznenađenja:

●I, šta ćeš dalje?

●Naći ću devojku, zabavljaćemo se, pozvaću je jednoga dana u svoj stan.

●Bravo! - uzviknu drugi doktor - i šta ćeš dalje?

●Slušaćemo muziku, a ja ću je ljubiti, počeću da joj svlačim odeću.

●Fantastično - reče treći doktor - i dalje, šta ćeš dalje?

●Sve ću sa nje svući, sem gaćica!

●Ali zašto? - nestrpljiv je doktor.

●Pa zato, idiote doktorski, da iz njenih gaćica izvučem lastiš, napravim praćku i porazbijam sve prozore na prokletoj bolnici!