Stoji soko visoko na planin

Stoji soko visoko na planini, baci pogled dole, a ono visoko, ne možeš ni zemlju da vidiš. Pusti se on tako sa te visine i slobodno pada, pada, pada... Taman kad je izgledalo da će da se polomi, on na metar od zemlje raširi krila i uzleti. Gledao sve to orao, nije mu bilo jasno šta ovaj radi, pa ga upita:- Je li, sokole, šta to radiš?- Ništa, kuliram.Pomisli orao: "Kad može soko, zašto ne bih mogao i ja?"Orao ponovi istu stvar: baci se sa visine i pred samu zemlju raširi krila i uzleti. Gledao sad to meda, pa pita orla:- A šta to radiš?- Ništa, kuliram.Pomisli meda: "A što ne bih i ja?" Skoči meda sa planine i pada, pada...Stižu ga u padu soko i orao:- Je li, medo, a imaš li ti krila?- Nemam...- Uuu, ala ti kuliraš!