Gluvo doba noći, ukuÄ�

Gluvo doba noći, ukućani tek zaspali. Zvoni telefon:

●Izvinjavam se, da li je Pera kod kuće?

●Molim? Ko?

●Majstor Pera?

●Pogrešili ste broj. Ovde nema Pere.

●Izvinite.

Sat vremena kasnije, telefon ponovo zvoni:

●Alo, je l' mogu da pričam sa Perom?

●Ĺ ta? Koji Pera? Nema ovde Pere.

●Dobro, izvini.

Sat vremena posle toga, telefon ponovo zvoni:

●Je l' tu Pera?

●Ko? Pogrešili ste broj. Nema ovde Pere.

●A je l' znaš gde mogu da ga nađem?

●Čoveče, je l' znaš ti koje je doba noći?

●Znam, al' meni treba Pera.

●Pojma nemam gde je i nemoj više da zoveš!

Posle manje od sat vremena, ponovi se sličan razgovor.

Konačno, u cik zore, ponovo zvoni telefon:

●Alo, ovde Pera! Je l' me tražio neko?